‘Српско-руско пријатељство’ подрива суверенитет БиХ

Императив је да међународна заједница да приоритет приступању Босне ЕУ и НАТО-у како би подржала Босну као демократску, мултиетничку и суверену државу.

Пише: Дејвид Петигру

Док преживјелим злочине у Калиновику није дозвољено да поставе спомен-плочу на некадашњем мјесту концентрационог логора Барутни магацин (која се налази у ентитету Република Српска), националисти босанских Срба поставили су у Видрићима плочу у знак сјећања на српске и руске војнике који су се борили и погинули у тзв. „одбрамбено-отаџбинском рату“ од 1992. до 1995. године.

Плоча у Видрићима је причвршћена на високи руски православни крст, који се налази поред цркве грађене у руском стилу.

Предсједник одбора за иградњу цркве у Видрићима Милан Јоловић истакао је да су крст и црква посвећени српско-руском пријатељству које је учвршћено кроз два свјетска рата и посљедњи тзв. “отаџбински рат”.

Далеки крајеви ‘руског свијета’

Порука на плочи представља облик порицања геноцида јер велича ратне злочине које су починиле босанско-српске и руске снаге као “патриотски” подухват. Текст на плочи злослутно тврди да је “крвљу натопљена земља” ништа мање него “завјетна за синове да је бране кроз бурна времена”. Ова плоча на руском православном крсту јасно је подстицање на свету обавезу понављања злочина.

Руски православни крст и црква руског типа у Видрићима, уз величање „одбрамбено-отаџбинског“ рата вођеног са руским добровољцима, наговештај су географског и митског терена на далеким крајевима такозваног „руског свијета“.

„Вањска политика” Владимира Путина подразумијева визију „моћи која окупља руски народ и друге народе који припадају културној и цивилизацијској заједници руског свијета”. Ова „визија“ укључује одбрану Руске православне цркве и „осигурање јединства православља“; „очување вијековних цивилизацијских и духовних веза између народа Русије“ и братских народа.

Плоча постављена на руски крст у Видрићима може се посматрати као тачка на којој се Путинов „руски свијет“ преклапа са „српским свијетом“, гд‌је оба свијета, насељена „братским народима“, настоје да идентификују и прогоне омраженог „другог“.

У Видрићима је омражени други био Бошњак. Такву мржњу редовно распирују политичари у Републици Српској. Представници Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ упутили су недавно писмо америчком Сенату и Конгресу у којем наводе да је „БиХ дуго била рај за радикалне исламисте и да националистичка политика највећих бошњачких странака потврђује намјеру да владају БиХ без Срба и Хрвата.” Неколико дана раније господин Додик је тврдио да они који траже грађанску државу у стварности раде по вољи муслимана који желе да доминирају. Осим тога, твитао је да нема државе и да “нема дана државности. Тврдио је да су они “измишљени у главама муслиманских политичара…”

Порицање геноцида

Поред своје антимуслиманске и антидржавне реторике, Додик је потврдио негирање геноцина на плочи у Видрићима када је недавно изјавио да је “прича о наводном геноциду и страдању Бошњака” лажна. Ово је негирање геноцида и тривијализација патње жртава. Такођер је навео да је све што се догодило резултат “грађанског рата”, што се може сматрати оправдавањем злочина. Оваквим провокативним изјавама господин Додик се некажњено изругује Кривичном закону БиХ.

Док су спомен-обиљежја која величају починиоце и њихове злочине, као што су плоча руским добровољцима у Видрићима, плоча Ратку Младићу на брду Враца, или мурал Ратку Младићу у Калиновику, колонизирали босанскохерцеговачки културни крајолик, преживјелим жртвама геноцида и других ратних злочина онемогућено је постављање спомен-обиљежја на мјестима гд‌је су извршена звјерства оцијењена као ратни злочин, као што су Барутни магацин (Калиновик), спортска дворана Партизан (Фоча) и Вилина Влас (Вишеград). Преживјелима је такођер забрањено постављање плоче на складишту у Кравици, гд‌је су почињени злочини који су били дио осуђујуће пресуде Младићу за геноцид. Ова дискриминаторна забрана спомен-обиљежја жртвама је негирање истине о геноциду и другим ратним злочинима, те еклатантно кршење смјерница УН-а о праву на моморијализацију. ОХР би требао без одлагања подржати постављање плоча и музеја на овим локацијама.

„Српско-руско пријатељство“ које симболизују руски крст и плоча у Видрићима подразумијева подстицање на понављања звјерстава из 1990-их као свету мисију. Додиково порицање геноцида и других ратних злочина, заједно са његовим антидржавним и антимуслиманским изјавама, подрива поштивање владавине права. Ове провокације нарушавају могућност праведног друштвеног поретка и мирне будућности грађана БиХ. Додикове пријетње сецесијом и његове посјете Москви имају за циљ да блокирају пут Босне у ЕУ и НАТО у служби српског и руског свијета. Поводом Дана државности БиХ, императив је да међународна заједница да приоритет приступању Босне ЕУ и НАТО-у како би подржала Босну као демократску, мултиетничку и суверену државу.

Ставови изражени у овом тексту ауторови су и не одражавају нужно уредничку политику Ал Џазире.


Аутор: Дејвид Петигру

Насловна фотографија: Руски предсједник Владимир Путин током састанка с челником босанскохерцеговачког ентитета Република Српска Милорадом Додиком у Москви, Русија, 20. септембра 2022. (Ројтерс)

Извор: Ал Џазира

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.